Осетисмо стид: наши узвици, наши загрљаји учинише нам се издајничким. При повратку у манастир, мала Лиса, коју је преподобни прву загрлио, приближи се својој сестри и, узевши је за руку, рече јој: Отац Серафим се само претвара да је стар. Он је, уствари, дете попут нас, зар не, Надежда?"
Аксакова пише да никад у својем животу није сусрела поглед тако детиње чист, као што је поглед оца Серафима и никад није видела осмех налик његовом.Тако се, каже Аксакова, могу смејати само тек рођена деца, док се у сну играју с анђелима, како су нам причале наше дадиље.
"Живи како живиш, главноме ће те Сам Бог научити", говорио је преподобни једној младој особи која је молила да је поучи како да се спасе. Са нежношћу, љубазношћу и снисходљивошћу односио се према свакоме у коме је видео искрену тежњу ка добру. "За тебе ће се и у свету наћи много добрих дела, ако будеш хтела да их чиниш из добре душе своје", рекао је једној девојци која је желела да ступи у манастир. "Богу је угодније када човек твори дела Божија у свету, јер их је ту теже вршити и принети Му их као угодан дар. И таква ће се дела људима, по милости Божијој, зарачунати стоструко", говорио је преподобни. Помажући људима духовно, никада им није наваљивао бреме које не могу носити, о чему сведочи и његово Кратко молитвено правило које им је препоручивао.
Према том правилу, кад ујутру устане, Хришћанин треба да се, на изабраном месту, прекрсти и да чита (изговара) спасоносну молитву коју је сам Исус Христос предао својим ученицима: Оче наш, до краја, три пута, затим у част Мајке Божије: Богородице Дјево, радуј се, до краја, такође три пута и, најзад, једанпут Символ Вере.
Завршивши то јутарње правило, док је у кући, на послу или у путу, Хришћанин треба тихо да се моли: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног (или грешну). Ако се због неког разлога не може тако да се моли, преподобни саветује Хрићанину да, радећи свој посао, умом говори: Господе помилуј. То изговара све до ручка, када треба да понови јутарње правило. Од ручка до сна, како саветује преподобни, Хрићанин треба тихо да изговара: Пресвета Богородице, спаси ме грешног (грешну). Приближавајући се времену за сан Хришћанин треба да понови наведено јутарње правило, а пре спавања да се огради крсним знамењем. А кад се деси да је усамљен и потиштен, Хрићанин треба да говори: Господе Исусе Христе, Богородицом ме помилуј грешног (грешну).
При томе, преподобни је говорио да сваки Хришћанин, који се држи овог малог правила и са смирењем га испуњава, може достићи до мере хришћанског савршенства и Божанствене љубави. Према његовим речима, ове три молитве су основа Хришћанства: прва, јер представља речи самог Господа коју је Он поставио као образац свих молитава, друга, јер ју је Архангел донео са неба као поздрав Пресветој Дјеви, Мајци Господњој и као крајеугаони камен Новог Завета, и трећа, јер у себи укратко сабира све догмате хришћанске вере. Преподобни још вели: "Ако Хришћанин, држећи се овога правила, буде имао још слободног времена, нека придода и друге спасоносне молитве и читања, на пример, неколико зачала из Светог Јеванђеља и Апостола, или каноне, акатисте, Псалме и молитве, смирено при том двоструко хвалећи Господа што га је удостојио да му принесе још нешто од свештених плодова. Кроз то он се мало по мало уздиже на врх хришћанских врлина." А ономе ко није у стању да испуни чак ни ово мало правило, због разних обавеза, преподобни је саветовао да га изврши макар и на постељи, или у ходу, или при обављању посла, будући да Реч Божија каже: Јер сваки који призове име Господње биће спасен. Осим овог молитвеног правила, преподобни је свима саветовао да сваки дан сто педест пута (одједном) пажљиво прочитају чудотворну молитву Богородице Дјево… После његове смрти у његовој келији пронађена је свеска са описима чуда која су се догађала онима што су се држали овога правила. А онај ко се држао овог правила, како су многи сведочили, остао је захвалан преподобном баћушки читавог живота.
Све који би му долазили, Старац је благосиљао и приводио их да целивају икону Пресвете Богородице или крст који му је висио на грудима. Нудио им је, према речима животописца, да пију свету водицу, давао им као благослов честице нафоре и црвено вино, и , посебно на крају, делио би двопек. "Једите, једите, сунашца моја", говорио је преподобни препоручујући људима да од тога дају и другима којима треба. Некима је крстолико помазивао чело уљем из кандила пред иконом Умилења, а некима је на главу полагао руке. Понекад, по молби својих посетилаца, исповедао би их и на њиховој исповести сам казивао њихове грехе.
Нема коментара:
Постави коментар