23.8.08.

Чудесни догађаји(27)

На икони Мајке Божије Тројеручице у Верхне-Тројицком женском манастиру у граду Курску, родном месту преподобног Серафима Саровског, недавно се чудесно појавила четврта рука. "Нама није дато да проничемо у Тајне Божије, и ми не знамо шта тачно представља четврта рука која се појавила на икони Тројеручице", изјавила је мати Нина, настојатељица манастира. Према њеним речима, "то је добар знак. Могуће је да нас тим чудом Мајка Божија позива да обновимо тај стари и познати манастир, у коме је некада живело неколико стотина људи. У прошлости се у нашем манастиру непрекидно читао Псалтир, 24 часа, из дана у дан, у току многих година – сестре су се по реду смењивале... А данас нам долазе уплакане жене, с великим невољама, а ми им не можемо помоћи непрекидном молитвом, јер нас, сестара, има мало за даноноћно читање Псалтира." У близини Свето-Тројицког манастира је био сахрањен Исидор Мошнин, отац преподобног Серафима Саровског.
Велики руски светитељ у граду Курску провео је детињство и део младости, и много се пута молио у том старом манастиру. И десило се тако да је на дан стогодишњице прославе преподобног Серафима целокупна манастриска територија враћена њеном законитом поседнику – Цркви.
У малом подмосковском градићу, у кући једне благочестиве жене, пре извесног времена, замироточило је неколико икона.У ту кућу недавно је издалека допутовао један старији мушкарац. Кад је ушао у собу, веома се изненадио. Показаујући на велику икону Пресвете Богородице, рекао је: "Ова девојка нас је за време рата извела из окружења. Ја сам је запамтио за цео живот. На њој су чак и чарапице биле такве - са жутим пругицама.Ми смо били опасно окружени непријатељским тенковима. Ни од кога није било могуће добити помоћ и ми тада, колико смо могли јаче, почесмо да се молимо Господу. Верника међу нама готово да није ни било. Тек по неко од нас је имао крстић на врату... На сав глас смо се молили : Господе помози! Војници су били готово деца. Око нас су певале птице. Небо ведро, ведро као да се сама природа опраштала са нама. А ми смо желели да живимо... И одједном - чудесан бол у очима. Код некога у стомаку, леђима... И неподношљиво јака светлост... као да није земаљска. Подижем очи и видим - сасвим ниско изнад нас, на облаку, стоји девојка. У рукама јој је шал модро плаве боје, са љубичастим одсјајем. Очигледно је да је девојка врло висока, али, подићи очи више није било могуће од светлости. Апсолутно не знам како, али ми смо остали живи! "
Домаћица му је тада испричала да јој је ту икону - Умиљење Пресвете Богородице, пред којом се преподобни Серафим Саровски, за спас Русије, молио на камену хиљаду дана и ноћи, поклонио један војник.
Кад су га упитали зашто је баш тим бојама насликао икону, он је одговорио:
"Баш такву сам је синоћ видео!"

Нема коментара: