Велика дивјејевска тајна је пророчанство баћушке Серафима Саровског о судбини Русије последњих времена. Он је будућем дивјејевском добротвору Николају Александровичу Мотовилову говорио о опасностима које прете Русији у будућности. Преподобни Серафим, који је још као млади јерођакон удостојен виђења бестелесних сила, који је себе називао Убогим Серафимом и све људе поздрављао са Христос Васкресе радости моја, оставио је пророчанство о будућој судбини Русије. Свети старац је прорекао да ће после велике голготе, која ће снаћи Русију, у којој ће бити уништавана њена црква и верни народ, и у којој ће потоцима тећи крв праведника, наступити велика обнова.
Преподобни је открио Мотовилову да тајна безакоња убрзано напредује. Уместо Царства Небеског, људима се обећава земаљски научно - технички прогрес и цивилизација. Такође, открио је Мотовилову да на Русију, чуварку божанског поретка, која брани добро од зла, царском влашћу, по милости Божијој, иде тамни облак безбожништва. Описао је богоотступништво почетка 19. века као ширење тајне безакоња...
Преподобни Серафим није никада говорио о томе када ће тачно бити крај света, нити се бавио датумима. Кад је неки брат, стојећи пред преподобним, држао непрестано у уму како ће да га упита о свршетку света, свети старац је прозрео његову мисао и рекао му: "Радости моја. Ти високо мислиш о убогом Серафиму. Како ја могу знати кад ће бити крај овоме свету и онај велики дан, у који ће Господ судити живим и мртвим и дати сваком по делима његовим. Не, не, ово је мени немогуће знати!"
Преподобни говори о неким знацима који претходе крају времена. У Дивјејевском женском манастиру биће откривено четворо нетљених моштију светих преподобних жена Дивјејевских. До сада је откривено троје моштију. Мошти првоначалнице Дивјејевске женске обитељи, инокиње Александре, која је била велика угодница Божија и којој је Пресвета Богородица дала заповест да иде на север Русије где ће јој показати место на коме ће да се спасава до преласка у вечност, откривене су 1991. године. Друга је игуманија небеског Дивјејева, најмлађа схимница Марта, која је дошла у манастир у тринаестој, а упокојила се у деветнаестој години, после великих подвига. Трећа је Елена Мантурова, сестра познатог Михајла Мантурова који је радио на подизању цркава, која је по Божијем допуштењу видела злог духа и отишла у манастир, где се непрестано подвижавала. Она је и умрла по послушању – старац Серафим ју је благословио да умре уместо брата који је градио манастир и она је по послушању прешла у Царство Небеско. Он је означио место где ће он сам почивати у Свето - Тројицком храму у Дивјејеву и монахиње су биле запрепашћене - није им било јасно како ће братија Саровског манастира пустити мошти старца да почивају у женском манастиру. Баћушка Серафим је рекао: ''Ја ћу уснути у Сарову, а пробудићу се у Дивјејеву''. И тако је и било - када су бољшевици дошли у Саров 1920. покушали су да тајно изнесу старчеве мошти из велелепног храма Успенија Пресвете Богородице, али тада нису успели да то ураде. Успели су тек 1927. године, када су однели мошти у Музеј атеизма, који је заправо Казански храм Мајке Божије у Санкт Петербургу, где су доношене мошти светих ради поруге. Одатле су, 1991. године, пренешене у Дивјејево, у Стару Цркву посвећену Светој Тројици.
Нема коментара:
Постави коментар